Uoči i na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra sve nad­le­žne in­sti­tu­ci­je po­ka­za­le su da se­lek­tiv­no spro­vo­de za­ko­ne i do­no­se po­li­tič­ke od­lu­ke, oci­je­ni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” Va­nja Ća­lo­vić Mar­ko­vić, iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). Ka­ko je is­ta­kla, gra­đa­ni zbog to­ga još ma­nje vje­ru­ju da su iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri fer i slo­bod­ni.
– Po­sto­je do­ka­zi da su na­sta­vlje­na pred­iz­bor­na za­po­šlja­va­nja, ka­ko u dr­žav­noj upra­vi, ta­ko i u pri­vat­nim fir­ma­ma ko­ji­ma je Vla­da da­la sub­ven­ci­je za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. Uoči i od­mah na­kon iz­bo­ra vi­še­stru­ko su uve­ća­ni tro­ško­vi za jed­no­krat­na da­va­nja naj­si­ro­ma­šni­jim gru­pa­ma: so­ci­jal­no ugro­že­ni­ma, ot­pu­šte­nim rad­ni­ci­ma i po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma. Isto­vre­me­no, dr­žav­ni In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond je sma­njio ka­ma­te kom­pa­ni­ja­ma i sa­krio od jav­no­sti za šta je tro­šio dr­žav­ni no­vac i ko­me ga je upla­ći­vao u to­ku pred­iz­bor­ne kam­pa­nje. Uoči iz­bo­ra in­sti­tu­ci­je su pro­gla­ša­va­le taj­nim čak i ona do­ku­men­ta o po­tro­šnji ko­ja su ra­ni­je bi­la do­stup­na jav­no­sti – is­ta­kla je Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Ni na­kon iz­bo­ra, ka­ko je do­da­la, ne­ma do­volj­no in­for­ma­ci­ja da se sa­gle­da­ju iz­vo­ri nov­ca i re­al­nost is­ka­za­nih tro­ško­va, jer ve­ći­na po­li­tič­kih par­ti­ja kri­je in­for­ma­ci­je o upla­ta­ma, is­pla­ta­ma, ugo­vo­re i fak­tu­re, a te po­dat­ke ni­je ob­ja­vi­la ni Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je.
– Ta Agen­ci­ja se ba­vi­la sa­mo po­vr­šnim pra­će­njem fi­nan­si­ra­nja iz­bor­ne kam­pa­nje i od­bi­ja­la je da is­tra­žu­je jav­no ob­ja­vlje­ne slu­ča­je­ve mo­gu­će po­li­tič­ke ko­rup­ci­je i pri­ba­vlja do­ka­ze po slu­žbe­noj du­žno­sti, kao i da kon­tro­li­še ka­ko su in­sti­tu­ci­je ob­ja­vi­le po­dat­ke o pred­iz­bor­noj po­tro­šnji i da li u nji­ma ima ne­če­ga sum­nji­vog. Umje­sto pro­ce­su­i­ra­nja po­li­tič­ke ko­rup­ci­je, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je ne­pro­fe­si­o­nal­nim po­stu­pa­njem u slu­ča­ju ta­ko­zva­nog dr­žav­nog uda­ra iza­zvao po­li­tič­ku kri­zu i stvo­rio ne­za­pam­će­nu at­mos­fe­ru na dan iz­bo­ra. Šta­vi­še, tu­ži­la­štvo je iz­i­gra­lo ne­dav­ne do­pu­ne za­ko­na, pa su se go­nje­njem kri­vič­nih dje­la pro­tiv iz­bor­nih pra­va umje­sto spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca po­no­vo ba­vi­li osnov­ni tu­ži­o­ci, ko­ji, kao ni ra­ni­je, ni­su ima­li re­zul­ta­ta, a zbog ko­jih je za­kon i pro­mi­je­njen – ka­že di­rek­to­ri­ca MANS-a.
Pod­sje­ća da su i ovi iz­bo­ri odr­ža­ni na osno­vu bi­rač­kog spi­ska ko­ji je sa­dr­žao naj­ma­nje 15 od­sto spor­nih po­da­ta­ka, od­no­sno bi­ra­ča ko­ji ne za­do­vo­lja­va­ju Usta­vom pro­pi­sa­ne uslo­ve za pra­vo gla­sa.
– U bi­rač­kom spi­sku se i da­lje na­la­zi ve­li­ki broj pre­mi­nu­lih, kao i na hi­lja­de bi­ra­ča ko­ji su upi­sa­ni, od­no­sno iz­bri­sa­ni sa­mo uoči ovih iz­bo­ra ka­ko bi do­bi­li ili iz­gu­bi­li pra­vo gla­sa sa­mo u jed­nom iz­bor­nom ci­klu­su. Kon­kret­ni slu­ča­je­vi za­bi­lje­že­ni to­kom iz­bor­nog da­na po­ka­za­li su da je di­ja­spo­ra ne­sme­ta­no gla­sa­la na ok­to­bar­skim iz­bo­ri­ma, upr­kos či­nje­ni­ci da je ogro­man broj ta­kvih gla­sa­ča ne­za­ko­ni­to u bi­rač­kom spi­sku – na­po­mi­nje Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Is­ta­kla je da za go­di­nu da­na ra­da Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ni­je ima­la ni­ka­kvih kon­kret­nih re­zul­ta­ta. Ni­je ot­kri­ven, ka­ko po­ja­šnja­va, ni­ti pro­ce­su­i­ran ni­je­dan ozbilj­ni­ji slu­čaj ko­rup­ci­je, pa je rad Agen­ci­je bio pred­met oštrih kri­ti­ka u po­sled­njem iz­vje­šta­ju Evrop­ske ko­mi­si­je.
– Naj­va­žni­ji po­sao Agen­ci­je u 2016. go­di­ni tre­ba­lo je da bu­de kon­tro­la fi­nan­si­ra­nja par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Umje­sto pro­fe­si­o­nal­nog i od­go­vor­nog pro­ce­su­i­ra­nja po­li­tič­ke ko­rup­ci­je, di­rek­tor te agen­ci­je je ne­skri­ve­no hva­lio vla­da­ju­ću par­ti­ju, oštro kri­ti­ku­ju­ći is­klju­či­vo opo­zi­ci­ju, ne­vla­din sek­tor i me­di­je. Isto­vre­me­no, skri­vao je ključ­ne in­for­ma­ci­je, ka­ko o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih par­ti­ja, ta­ko i o po­stu­pa­nju sa­me Agen­ci­je pre­ma dr­žav­nim or­ga­ni­ma i po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma. Na pri­mje­ru „Ra­ma­de” Agen­ci­ja je po­ka­za­la da će se pri­dru­ži­ti pro­go­nu zvi­žda­ča ko­ji pri­ja­vlju­ju po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju. To je oči­gled­no za­stra­ši­lo dru­ge za­po­sle­ne u dr­žav­noj upra­vi ili pri­vat­nim fir­ma­ma, pa uoči ovih iz­bo­ra ni­je bi­lo pri­mje­ra gra­đa­na ko­ji su se usu­di­li da jav­no pri­ja­ve ta­kve slu­ča­je­ve. Di­rek­tor Agen­ci­je je po­tvr­dio da je par­tij­ski voj­nik i ka­da je u pi­ta­nju dru­ga va­žna nad­le­žnost, od­no­sno kon­flikt in­te­re­sa – na­gla­si­la je Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Sma­tra da osim ogrom­ne ko­li­či­ne, uglav­nom be­smi­sle­nih ad­mi­ni­stra­tiv­nih po­slo­va, Agen­ci­ja ni­je ima­la ni­ka­kvih kon­kret­nih re­zul­ta­ta u ot­kri­va­nju ko­rup­ci­je i pro­ce­su­i­ra­nju jav­nih funk­ci­o­ne­ra za ko­je se sum­nja da su ne­za­ko­ni­to ste­kli imo­vi­nu. Is­ti­če da po­da­ci do ko­jih je do­šao MANS po­ka­zu­ju da Agen­ci­ja ne pro­vje­ra­va isti­ni­tost pri­ja­va o imo­vi­ni i pri­ho­di­ma funk­ci­o­ne­ra, već im vje­ru­je „na ri­ječ” ka­da je u pi­ta­nju po­ri­je­klo nji­ho­ve imo­vi­ne.
– Do sa­da ni­smo ima­li ni­je­dan slu­čaj da je pro­ce­su­i­ran bi­lo ko­ji jav­ni funk­ci­o­ner za ko­ga je po­sto­ja­la sum­nja da je ne­za­ko­ni­to ste­kao imo­vi­nu, od­no­sno ko­ji ni­je mo­gao da po­tvr­di da je ona ste­če­na iz re­dov­nih, zva­nič­no pri­ja­vlje­nih pri­ho­da. Na­ža­lost, na­iv­no je oče­ki­va­ti da bi Agen­ci­ja na če­lu sa Sre­te­nom Ra­do­nji­ćem mo­gla ima­ti bi­lo ka­kve re­zul­ta­te ko­ji bi za­i­sta ugro­zi­li ko­rup­tiv­ne in­te­re­se, po­seb­no funk­ci­o­ne­ra vla­da­ju­će par­ti­je. Škol­ski pri­mjer kon­flik­ta in­te­re­sa u ko­me se na­la­zi Ra­do­njić ime­no­va­njem Du­ška Mar­ko­vi­ća za pre­mi­je­ra po­stao je još slo­že­ni­ji i tek će se od­ra­zi­ti na kre­di­bi­li­tet Agen­ci­je – upo­zo­ra­va di­rek­to­ri­ca MANS-a.
Go­vo­re­ći o ra­du tu­ži­la­štva, ka­za­la je da su jav­nost i me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ima­li ve­li­ka oče­ki­va­nja od no­vog vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca i spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca. Sma­tra da su za­ključ­no sa kra­jem ove go­di­ne iz­gu­bi­li po­vje­re­nje ogrom­ne ve­ći­ne gra­đa­na i po­ka­za­li da su ipak pod ne­sum­nji­vom po­li­tič­kom kon­tro­lom re­ži­ma.
– Stan­ko­vić i Kat­nić su po­ka­za­li baš kao i nji­ho­vi pret­hod­ni­ci, da se ne­će ba­vi­ti slu­ča­je­vi­ma ve­za­nim za po­ro­di­cu Đu­ka­no­vić. Za­to u la­di­ca­ma spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca tru­ne pred­met „Te­le­kom”, a ozbilj­na is­tra­ga o pra­nju nov­ca pre­ko Pr­ve ban­ke i nje­nom po­slo­va­nju sa dr­ža­vom ni­ka­da ni­je vo­đe­na. I za ovu po­sta­vu tu­ži­la­štva Đu­ka­no­vić osta­je ne­do­dir­ljiv i ne­ma sum­nje da ni Stan­ko­vić ni Kat­nić ne­ma­ju pro­fe­si­o­nal­ne hra­bro­sti da iz­ve­du bi­lo ka­kvu ak­ci­ju pri­bli­žnu hr­vat­skom po­stup­ku pro­tiv Sa­na­de­ra. Upra­vo su­prot­no, oni će go­ni­ti sa­mo one ko­je im Đu­ka­no­vić do­zvo­li da sta­ve na li­stu za od­strel. Na taj na­čin on obez­bje­đu­je ve­ću lo­jal­nost u par­ti­ji i strah ko­rum­pi­ra­nih ka­dro­va da mo­gu za­vr­ši­ti u za­tvo­ru ako iz­gu­be po­kro­vi­telj­stvo vo­đe, pa su sprem­ni na sve sa­mo da od­bra­ne slo­bo­du i imo­vi­nu ko­ju su ne­za­ko­ni­to ste­kli. Isto­vre­me­no, po­stup­ci kao što je slu­čaj pro­tiv Ma­ro­vi­ća, tu­ži­la­štvu obez­bje­đu­ju sta­ti­sti­ku neo­p­hod­nu da se po­ku­ša stvo­ri­ti pri­vid re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je ka­ko bi se za­ma­za­le oči zva­nič­ni­ci­ma Evrop­ske uni­je – re­kla je Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Ka­da je u pi­ta­nju or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, tu­ži­la­štvo se, prema nje­noj ocje­ni, oči­gled­no ne usu­đu­je ni da po­mi­sli da go­ni vrh pi­ra­mi­de, jer će na ko­ji god klan kre­ne na­i­ći na ne­ko­ga iz vr­ha vla­sti. Pod­sje­ća da je MANS ne­dav­no ob­ja­vio do­ku­men­tar­nu emi­si­ju ko­ja po­ka­zu­je ve­ze iz­me­đu kri­mi­nal­nog kla­na Dar­ka Ša­ri­ća i cr­no­gor­ske vla­sti.
– Mi­ris pr­lja­vog nov­ca osje­ćao se od ba­na­ka, pre­ko lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, pa sve do Vla­de, ali tu­ži­la­štvo ni­ka­da ni­je is­pi­ta­lo po­ri­je­klo ogrom­ne imo­vi­ne ko­ju su čla­no­vi tog kla­na ste­kli u Cr­noj Go­ri, a is­tra­ge pro­tiv po­ma­ga­ča u in­sti­tu­ci­ja­ma ni­ka­da ni­su otvo­re­ne – na­po­mi­nje Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Uka­zu­je da, sa dru­ge stra­ne, čak i ka­da go­ni po­či­ni­o­ce kri­vič­nih dje­la, tu­ži­la­štvo sve vi­še ko­ri­sti in­sti­tu­te spo­ra­zum­nog pri­zna­nja kri­vi­ce.
– To, sa jed­ne stra­ne, omo­gu­ća­va br­zo rje­ša­va­nje kom­plek­snih slu­ča­je­va, ali, sa dru­ge, otva­ra ogro­man pro­stor u sum­nje da se upra­vo na taj na­čin „pe­ru bi­o­gra­fi­je” dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra. Do­sa­da­šnja pri­mje­na ovog in­sti­tu­ta kod jav­no­sti je stvo­ri­la per­cep­ci­ju da ta­kvi po­stup­ci ne­ma­ju ve­ze sa prav­dom, već se tu­ži­la­štvo do­go­va­ra sa­mo sa oni­ma ko­ji ima­ju nov­ca da ku­pe slo­bo­du, što ša­lje ja­snu po­ru­ku da se ko­rup­ci­ja i kri­mi­nal is­pla­te – za­klju­či­la je Va­nja Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
V.R.


Na­pre­do­va­nje u slu­žbi umje­sto od­go­vor­no­sti tu­ži­la­ca

Ka­ko je ka­za­la Va­nja Ća­lo­vić Mar­ko­vić, Ivi­ca Stan­ko­vić je po­ka­zao da ne­će oti­ći ni mi­li­me­tar da­lje od nje­go­vih pret­hod­ni­ca, Ran­ke Ča­ra­pić i Ve­sne Me­de­ni­ce, u utvr­đi­va­nju lič­ne od­go­vor­no­sti tu­ži­la­ca i bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je u tu­ži­la­štvu.
– Ka­da je iza­bran za VDT-a, Stan­ko­vić je gro­mo­gla­sno na­ja­vlji­vao da će utvr­di­ti za­što su u ključ­nim pred­me­ti­ma tu­ži­o­ci omo­gu­ći­li kri­mi­nal­ci­ma da iz­bjeg­nu kri­vič­no go­nje­nje, ka­da su se po­zi­va­li na po­gre­šan za­kon, kao u slu­ča­ju „Ša­rić” ili ga oči­gled­no lo­še tu­ma­či­li, kao u slu­ča­ju „Ka­lić”. Po­ka­za­lo se da su to pra­zna obe­ća­nja i do da­nas ni­je po­zna­to da je bi­lo ko­ji tu­ži­lac sank­ci­o­ni­san. Upra­vo su­prot­no, ne­ki su čak i na­pre­do­va­li, pa je, na pri­mjer, Sa­ša Ča­đe­no­vić sa­da na po­zi­ci­ji spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, na­kon što je kao osnov­ni tu­ži­lac od­ba­cio kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv Mi­o­mi­ra Mu­go­še u slu­ča­ju „Ca­ri­ne” – is­ta­kla je Ćalović Marković.